Тачка замућења је температура на којој се нејонски сурфактант у воденом раствору мења из бистрог у замућен након загревања. Он одражава равнотежу између хидрофилних и липофилних својстава у молекулу сурфактанта. Тачка замућења је један од главних индикатора за предвиђање перформанси сурфактанта; његовим одређивањем може се прелиминарно одредити одговарајућа радна температура.
ГБ/Т559-2010 наводи пет метода (А, Б, Ц, Д и Е) за одређивање тачке замућења нејонских сурфактаната различитих типова. Методе А, Б и Ц су применљиве за одређивање тачке замућења нејонских сурфактаната добијених кондензацијом липофилних једињења као што су масни алкохоли, масни амини, масне киселине, естри масних киселина и алкилфеноли са етилен оксидом. Методе Д и Е су применљиве за одређивање тачке замућења нејонских сурфактаната синтетизованих блок полимеризацијом етилен оксида и пропилен оксида. Метода Е генерално није применљива на нејонске сурфактанте синтетизоване блок полимеризацијом липофилних једињења као што су масне киселине или естри масних киселина са етилен оксидом и пропилен оксидом, али се може користити само када је одређивање доказано поновљиво.
Избор сваке методе треба да прати доленаведена упутства.
Метод А:Ако водени раствор узорка постане мутан између 10 и 90 степени, одређивање треба извршити у дестилованој води.
Метод Б:Ако водени раствор узорка постане замућен испод 10 степени или узорак није у потпуности растворљив у води, одређивање треба извршити у 25% воденом раствору диетилен гликол бутил етра. Ова метода није погодна за неке узорке са ниским садржајем етилен оксида, или узорке нерастворљиве у 25% раствору диетилен гликол бутил етра.
Метод Ц:Ако водени раствор узорка постане мутан изнад 90 степени, одређивање треба обавити у затвореној ампули. Запечаћена ампула омогућава да се операција изводи под притиском, достижући температуре веће од тачке кључања раствора на атмосферском притиску. Уместо дестиловане воде може се користити и водени раствор натријум хлорида, а тачка замућености узорка може се одредити према методи А, али резултати не показују једноставну корелацију са резултатима добијеним методом ампула.
Метод Д:Ако кисели водени раствор узорка постане мутан између 10 и 90 степени, одређивање треба извршити у стандардном раствору ХЦл од 1,0 мол/Л.
Метод Е:Ако кисели водени раствор узорка постане мутан на температурама изнад 90 степени, одређивање се врши у воденом раствору који садржи 50 г н-бутанола и 0,04 г јона калцијума по литру.
